Kralj srednjih pruga Dragan Zdravković

 Pre 28 go­di­na 1.500 me­ta­ra pre­tr­čao je za 3 mi­nu­ta, 34 se­kun­de i 85 sto­tin­ki. Ovo je i da­nas srp­ski re­kord. Spo­me­nu­ti re­zul­tat, ti­tu­la pr­va­ka Evro­pe u dvo­ra­ni, po­be­da nad svet­skim re­kor­de­rom, le­gen­dar­nim Se­ba­stja­nom Ko­u­om u Lon­do­nu, zlat­nim slo­vi­ma su ube­le­že­ni u isto­ri­ji na­še atle­ti­ke.

A za­lju­blje­nik u Kra­lji­cu spor­to­va Dragan Zdravković je po­stao slu­čaj­no.

– Tre­ni­rao sam fud­bal u Mo­ra­vi iz Ću­pri­je ne­kih po­la go­di­ne, ka­da je 1975. na čas fi­zič­kog do­šao  tre­ner Aca Pe­tro­vić. Za­pa­zio me je me­đu klin­ci­ma uz još jed­nog dru­ga­ra i pi­tao pro­fe­so­ra Tri­fu­na Pa­vlo­vi­ća da li bi mo­gao da tre­ni­ram atle­ti­ku. Pro­fe­sor Pa­vlo­vić i moj na­stav­nik u osnov­noj ško­li, Mi­ša Alek­sić, do­pri­ne­li su iz­u­zet­no mno­go da od­lič­no pri­pre­mljen poč­nem da se ba­vim atle­ti­kom. Mi­ša je for­si­rao gim­na­sti­ku i po za­vr­šet­ku osmog raz­re­da imao sam iz­van­red­nu osno­vu, pri­pre­mljen sam oti­šao u fud­bal, a po­tom u atle­ti­ku – se­ća se po­če­ta­ka u dru­gom sred­nje Dra­gan Zdrav­ko­vić.

Ni­je se mno­go dvo­u­mio ka­da je od­lu­čio da osta­vi fud­bal.

– Mu­či­lo me je ka­da sam vi­deo da se for­si­ra­ju ne­ki ko­ji ne mo­gu tri mi­nu­ta da tr­če. Do­bro, fud­bal ni­je sa­mo tr­ča­nje, ali Nem­ci na fi­zič­kim pre­di­spo­zi­ci­ja­ma pra­ve se­lek­ci­ju, što kod nas ni­je slu­čaj. U atle­ti­ci za­vi­siš sa­mo od se­be i svog ra­da i to je pre­su­di­lo.

Bi­lo mu je va­žno što je u klu­bu baš ta­da tre­ni­ra­la Zo­ra To­me­cić. Bi­la je ju­ni­or­ska vi­ce­šam­pi­on­ka Evro­pe na 800 me­ta­ra. Dra­gan je za­to znao da će ra­di­ti sa vr­hun­skim tre­ne­rom Alek­san­drom Pe­tro­vi­ćem s ko­jim mo­že da ga do­đe do sport­skih do­stig­nu­ća da­le­ko zna­čaj­ni­jih od onih ko­ja bi mo­gao da do­seg­ne tre­ni­ra­ju­ći fud­bal u Mo­ra­vi.

– Prak­tič­no sam pre­sko­čio ju­ni­or­sku kon­ku­ren­ci­ju – oce­nju­je po­čet­ke naš sa­go­vor­nik.

Pr­ve se­zo­ne imao je sa­mo če­ti­ri tr­ke.

– Jed­nom sam se sa­mo na­šao me­đu tro­je naj­bo­ljih. Pr­va tr­ka bi­la mi je uče­šće na Kro­su Sr­bi­je za mla­đe ju­ni­o­re. Osvo­jio sam osmo me­sto.

Go­di­nu da­na ka­sni­je dva pu­ta je star­to­vao. Pre­o­kret je na­stao po­sled­nje ju­ni­or­ske se­zo­ne. U 1977. tr­čao je 30 pu­ta i 16 pu­ta bio pr­vi. Ušao je u re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je na 3.000 me­ta­ra, a imao i jed­no uče­šće u se­ni­or­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji Sr­bi­je. Na Pr­ven­stvu Sr­bi­je za ju­ni­o­re bio je 3. na 1.500 i 2. na 3.000 me­ta­ra.

– Po­la­ko su se kri­sta­li­sa­le mo­je pra­ve di­sci­pli­ne.

Ma­da sma­tra da je pre­sko­čio ju­ni­or­ski staž, već ta­da je po­me­rio re­kor­de dr­ža­ve. Za po­če­tak je 27. ma­ja 1978. iz­jed­na­čio naj­bo­lji re­zul­tat svih vre­me­na u SFRJ za ju­ni­o­re na 1.500 m za sa 3:44,9, da bi ga 10. ju­na obo­rio sa 3:42,2. Na vrh „ever­grin“ rang li­sta iz­bio je i na 800 me­ta­ra (9. av­gu­sta 1978), sa 1:48,62. Bio je ju­nak Pr­ven­stva Bal­ka­na za ju­ni­o­re u An­ka­ri 2. ju­la, ka­da je po­be­dio na 1.500 i bio dru­gi na 5.000 me­ta­ra.

Do­sta se po­le­mi­ke vo­di na te­mu da li je do­bro ra­ni­je ili ka­sni­je po­če­ti sa atle­ti­kom, a Zdrav­ko­vić o to­me ka­že:

– Mo­gu da na­ve­dem sa­mo svo­je is­ku­stvo. Ima i onih ko­ji su sa 17 go­di­na bi­li sjaj­ni i tra­ja­li, kao što ima dru­gih pri­me­ra, pa ne mo­gu da pre­su­đu­jem. Mo­gu sa­mo da ka­žem da kao tre­ner an­ga­žu­jem mla­de atle­ti­ča­re, ka­ko ih ne bi pre­u­ze­li dru­gi spor­to­vi, ali ih ne op­te­re­ću­jem tre­nin­gom do 16. go­di­ne. Igra­ju se na tre­nin­gu i tak­mi­če u svom uz­ra­stu, is­klju­či­vo, pre tog pe­ri­o­da.

U mla­đe se­ni­or­ske vo­de utr­čao je kao od­li­čan se­ni­or, pa pre­laz ni­je ose­tio. Imao je 54 tr­ke: 38 pu­ta po­be­dio, 12. pu­ta dru­gi i u 4 na­vra­ta osvo­jio tre­će me­sto. Bio je 18. mar­ta 1979. pr­vak Bal­ka­na u kro­su za mla­đe se­ni­o­re.

– Ova ka­te­go­ri­ja je od­lič­na i tre­ba je za­dr­ža­ti u tak­mi­čar­skom de­lu ka­ko se ta­len­ti ne bi iz­gu­bi­li. Ne raz­vi­ja­ju se svi isto – uka­zu­je Dra­gan Zdrav­ko­vić.

Iste se­zo­ne, 10. ju­la po­sta­vio je u Be­o­gra­du se­ni­or­ski re­kord sa 3:38,0 i bio dru­gi na in­ter­na­ci­o­nal­nom mi­tin­gu odr­ža­nom na Par­ti­za­no­vom sta­di­o­nu. U 54 tr­ke te 1979, na dru­gom me­stu po­bed­nič­kog po­sto­lja bio je 12 pu­ta, na naj­vi­šem 38, a naj­ni­žem tri.

– Pre­ci­znu evi­den­ci­ju o mo­joj ka­ri­je­ri vo­dio je moj po­koj­ni otac Ra­do­slav.

Naj­ve­će uspe­he po­sti­gao je 1983. go­di­ne.

– Go­vo­ri se uglav­nom o zla­tu u Bu­dim­pe­šti, po­be­di nad Ko­u­om i slič­no, a 9. ju­la, da­kle sa­mo šest da­na pre te tr­ke na Kri­stal pa­la­su, tr­čao sam u Oslu 3.000 me­ta­ra za 7:40,49. Bio je to  naj­bo­lji re­zul­tat na sve­tu ta­da, a i sa­da je si­gur­no me­đu 100 svih vre­me­na i uvod u ono što se do­go­di­lo u Lon­do­nu. Ova dis­tan­ca ni­je olim­pij­ska, ali je re­zul­tat mo­žda i ja­či od 3:34,85.

Tre­ba­lo je da Olim­pij­ske igre u Los An­đe­le­su bu­du vr­hu­nac ka­ri­je­re, a one su po­sta­le po­če­tak kra­ja.

– Re­pre­zen­ta­ci­ja je no­si­la Adi­das opre­mu, a ja sam go­di­nu da­na ra­ni­je pot­pi­sao ugo­vor sa Taj­ge­rom.  Ni­jed­nog tre­nut­ka ASJ mi to ni­je za­bra­nio. U slič­noj si­tu­a­ci­ji bi­li su ba­cač ku­gle Vla­di­mir Mi­lić i ska­kač udalj Ne­nad Ste­kić, sa­mo su se oni opre­de­li­li za Pu­mu. Ru­ko­vod­stva Atlet­skog sa­ve­za Ju­go­sla­vi­je i Ju­go­slo­ven­skog olim­pij­skog ko­mi­te­ta re­kli su nam da se tak­mi­či­mo u Adi­da­su ili da ode­mo. Ni­smo že­le­li ni jed­no ni dru­go, već smo na­pi­sa­li pi­smo u ko­me smo ih za­mo­li­li da nas pu­ste da bra­ni­mo bo­je svo­je dr­ža­ve, a po­sle da sno­si­mo sve kon­se­kven­ce. Ni­su že­le­li da nam iza­đu u su­sret i jed­no­stav­no su nam re­kli – ima­te avi­on u 11, vra­ća­te se. I da­nas mi­slim da ni­su ima­li u pr­vom pla­nu sport­ski mo­tiv već su šti­ti­li ne­ke svo­je in­te­re­se. Gr­ci, s ko­ji­ma smo bi­li bli­zu u olim­pij­skom se­lu, ni­su mo­gli ču­dom da se na­ču­de. Re­pre­zen­ta­tiv­ci SFRJ iz osta­lih spor­to­va ve­ći­nom su bi­li na na­šoj stra­ni.

Šok je bio ta­kav da ne­ko­li­ko me­se­ci ne sa­mo da ni­je po­tr­čao, već ni­je že­leo da gle­da atlet­ska tak­mi­če­nja ni na te­le­vi­zi­ji.

– Ka­da sam po­no­vo kre­nuo s tre­nin­gom – pre­te­rao sam i do­bio hro­nič­nu upa­lu oba ko­le­na. U 1985. bio sam to­li­ko loš da sam na ulič­noj tr­ci u Za­gre­bu sti­gao 15. Oti­šao sam u voj­sku. No­va pa­u­za. U 1986. sam ope­ri­san. Re­če­no mi je da će mi oba­vi­ti ar­tro­sko­pi­ju kao ski­ja­šu Her­ma­nu Cur­bri­ge­nu, ko­ji se vra­tio na sta­zu  ve­o­ma br­zo, a ka­da sam se pro­bu­dio shva­tio sam da mi je ope­ri­sa­no sa­mo jed­no ko­le­no?! Po­sle je i dru­go, a pe­ri­o­di re­ha­bi­li­ta­ci­je bi­li su ve­o­ma du­gi. U 1987. ni­sam tr­čao, pa u 1988. imao sa­mo jed­nu i to se is­po­sta­vi­lo – po­sled­nju tr­ku.

Sa­da je Dra­gan Zdrav­ko­vić atlet­ski tre­ner. Svo­jim uče­ni­ci­ma, ali i dru­gi­ma ko­ji ula­ze u atle­ti­ku eks­klu­ziv­no ot­kri­va taj­nu svog uspe­ha:

–  Ni­ka­da ni­sam pro­pu­štao tre­ning. Taj mo­me­nat sam iz­u­zet­no ozbilj­no shva­tao. Se­ćam se ka­da me na po­čet­ku ka­ri­je­re maj­ka ni­je pro­bu­di­la za ju­tar­nji tre­ning. Ta­da je to ura­di­la i ni­ka­da vi­še. Vo­di­la se onim maj­čin­skim – slat­ko si spa­vao pa ni­sam hte­la da te bu­dim. To ne po­sto­ji, ako že­liš da do­stig­neš svoj mak­si­mum u spor­tu. Umeo sam da do­đem zbog lo­ših ve­za u dva uju­tru u ne­ki grad, ali bih uvek ustao za pre­po­dnev­ni tre­ning. Sa­mo ta­ko se do­sti­že ono što mo­žeš da ostva­riš. Za­to sam uvek po­što­vao sve svo­je ri­va­le i one ko­ji su tr­ča­li da­le­ko sla­bi­je, jer su svi oni di­sci­pli­no­va­li se­be od­la­ze­ći dva pu­ta dnev­no na tre­ning i mak­si­mal­no se una­pre­di­li u jed­noj ta­ko div­noj obla­sti ka­kva je sport i to još onaj naj­lep­ši – atle­ti­ka…

NA­VI NE­DO­STA­JE ZA­VR­ŠNI­CA

Na­ci­o­nal­ni re­kor­der na 1.500 m u dvo­ra­ni, Go­ran Na­va, naj­bli­ži je to­me da nad­ma­ši re­kord Dra­ga­na Zdrav­ko­vi­ća na otvo­re­nim bo­ri­li­šti­ma.

– Dra­go mi je da je uzeo srp­sko dr­ža­vljan­stvo, jer du­go ni­smo ima­li ta­ko ozbilj­nog tak­mi­ča­ra na sred­njim pru­ga­ma. Vo­leo bih, iskre­no, da ne­ki moj uče­nik bu­de bo­lji od me­ne, ali Na­vi že­lim svu sre­ću na tom pu­tu. Mi­slim da bi tre­ba­lo da po­bolj­ša za­vr­šni­cu. Pre­jak je za mo­je vi­đe­nje 1.500–me­tra­ša, vi­še je to Ne­ma­nja Ce­ro­vac  na pri­mer. Do­bar je Ne­ma­nja bio na Kro­su Evro­pe, ali sta­za je pra­vo me­ri­lo. Do­la­zi na se­ni­or­sku po­zor­ni­cu u pra­vom tre­nut­ku, ka­da se stva­ri u na­šoj atle­ti­ci po­me­ra­ju na­bo­lje, jer 20 go­di­na ni­smo ima­li ve­ći ko­lek­tiv­ni uspeh na Pr­ven­stvu Evro­pe ne­go 2010. ka­da je 7 tak­mi­ča­ra bi­lo u fi­na­lu.

PE­ČAT U BU­DIM­PE­ŠTI

Re­kor­di se po­stig­nu i ne­ko dru­gi ih sru­ši, ali me­da­lje osta­ju u traj­nom vla­sni­štvu onog ko ih je osvo­jio. Šam­pi­on Evro­pe na 3.000 me­ta­ra u dvo­ra­ni za sva vre­me­na od 6. mar­ta 1983. na pr­ven­stvu odr­ža­nom u Bu­dim­pe­šti je­ste Dra­gan Zdrav­ko­vić, re­zul­ta­tom 7:54,73.

– Ta ti­tu­la je pe­čat mo­je ka­ri­je­re. Ne mo­gu da ka­žem da je kon­ku­ren­ci­ja bi­la ja­ka, ali je re­zul­tat od­li­čan i s njim se i da­nas uzi­ma­ju me­da­lje na ovom tak­mi­če­nju. Ni­sam znao po­i­men­ce ni­ko­ga od ri­va­la, osim Ru­sa Abra­mo­va. Ni­je bi­lo po­lu­fi­na­la. U bor­bi za me­da­lje nas dvo­ji­ca smo po­sle dva ki­lo­me­tra već osta­li sa­mi. To mi je da­lo do­dat­nu sna­gu, jer sam znao da imam me­da­lju u dže­pu. On­da sam kre­nuo na sve ili ni­šta u po­sled­njih 1.000. Fi­niš mi je bio ta­kav da sam ga u za­vr­šnom kru­gu od 200 mo­gu­ćih, osta­vio 50 me­ta­ra.

Na pi­ta­nje ko­li­ko je tr­čao 100 me­ta­ra, ka­da je mo­gao ta­ko da fi­ni­ši­ra, Zdarv­ko­vić od­go­va­ra:

– Ni­sam mo­gao 400 br­že od 50 se­kun­di, ali sam imao ta­kvu br­zin­sku iz­dr­žlji­vost da sam na tre­nin­gu re­dov­no po­sled­nju de­o­ni­cu tr­čao naj­br­že.

KOU NI­JE IZA­ŠAO NA PO­BED­NIČ­KO PO­STO­LjE

Po­be­da 15. ju­la 1983. nad Se­ba­stja­nom Ko­u­om, svet­skim re­kor­de­rom na 800 i olim­pij­skim po­bed­ni­kom na 1.500 me­ta­ra u sred Lon­do­na, na Kri­stal pa­la­su, ima­la je ve­li­ki od­jek u svet­skim sport­skim kru­go­vi­ma, a pre­pri­ča­va se i da­nas.

– Ni­je mi to bi­la naj­bo­lja tr­ka, ali zbog tog tri­jum­fa ose­ćam naj­ve­će za­do­volj­stvo. Oti­šao sam ta­mo na mi­ting, a ni­sam znao ko će tr­ča­ti. Ka­da sam na te­re­nu za za­gre­va­nje vi­deo Ko­ua ni­je mi bi­lo sve­jed­no, jer sam znao da će tr­ka bi­ti br­za. Ujed­no sam se ra­do­vao pri­li­ci da is­tr­čim do­bar re­zul­tat i pre­ba­cio sam se na to da se kon­cen­tri­šem da je is­ko­ri­stim. O po­be­di ni­sam raz­mi­šljao. Čak ni ka­da sam u po­sled­njih 50, pa 250 i 200 me­ta­ra ušao egal sa Ko­u­om ni­sam mi­slio da ću na kra­ju da bu­dem br­ži. Vi­deo sam, isti­na, da je ne­gde na 250 pre kra­ja po­di­gao ra­me­na, što je po­ka­zi­va­lo da se uko­čio, da je u kri­zi, što mi je po­ka­za­lo da mo­žda imam šan­su da ga sa­vla­dam. U po­sled­njih 120 po­čeo sam da tro­šim sve što imam u se­bi i na 80 pre kra­ja sam po­čeo da ga osta­vljam, vi­deo da ne mo­že da mi pru­ži ot­por. Imam sni­mak te tr­ke – kad god ga gle­dam isto ose­tim kao ta­da. Po­sled­njih 300 pro­šli smo za 40 se­kun­di.

Po­koj­ni tre­ner Alek­san­dar Pe­tro­vić je jed­nom pri­li­kom re­kao da je znao da Dra­gan mo­že da po­be­di ka­da ga je vi­deo da ska­ku­će 350 me­ta­ra pre kra­ja.

– Po­na­vlja se ne­tač­na pri­ča ka­ko je re­kao da je sta­jao na istom me­stu gde je bio i ka­da je Ve­ra Ni­ko­lić sru­ši­la svet­ski re­kord na tom sta­di­o­nu. To ho­ću da de­man­tu­jem. Aca je uvek bio po prin­ci­pu: „Dr­ži ri­va­la, dr­ži pri­klju­čak, ne pu­štaj“ i to je sav sa­vet bio i ta­da.

Sa Ko­u­om ni­ka­da ni­je raz­go­va­rao o toj tr­ci.

– Ka­ko se ose­ćao naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da ni­je iza­šao na po­bed­nič­ko po­sto­lje. Pu­bli­ka je ne­go­do­va­la zbog to­ga.

KA­RI­JE­RA KROZ BROJ­KE

UČE­STVO­VAO: U 364 tr­ke

PO­BE­DIO: 215 pu­ta

DRU­GO ME­STO: 45 pu­ta

TRE­ĆE: 31 put

RE­KOR­DI: Po­sti­gao ih je 18 u ka­ri­je­ri, a naj­bo­lji re­zul­ta­ti su – 1.500 (3:34,85) 20. av­gu­sta1983. (Prag), mi­lja (3:52,24) 17. av­gu­sta 1983. (Ber­lin), 2.000 m (4:58,8) 7. av­gust 1983. (Uži­ce), 3.000 m (7:40,49) 9. jul 1983. (Oslo), 3.000 m dvo­ra­na (7:51,47) 9. mart 1983. (Bu­dim­pe­šta)

RE­PRE­ZEN­TA­CI­JA: 55 uče­šća (dve za re­pre­zen­ta­ci­ju Bal­ka­na)

TI­TU­LE: 12 pu­ta pr­vak Sr­bi­je, 13 Ju­go­sla­vi­je, 11 Bal­ka­na, 68 po­be­da na ulič­nim tr­ka­ma, 4 na Be­lom kro­su, 5 na Kro­su Bor­be i 5 na Kro­su Po­li­ti­ke

OD­U­STA­JA­NjA: 3 pu­ta – 11. ju­na 1978. u Ku­pu Ju­go­sla­vi­je na 800 m, 12. mar­ta 1983. na Kro­su Bal­ka­na u An­ka­ri (sa­mo se­dam da­na po­sle po­be­de na EP u dvo­ra­ni) i 4. mar­ta 1984. na Kro­su Ju­go­sla­vi­je u Čač­ku

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Kalendar Takmičenja 2018

Preuzmite Ovde

Statistika u Nacionalnom sportu RS

Preuzmite Ovde

Propozicije takmičenja 2017-2020

Login sekcija

Regionalni Savezi

  • Baner
  • Baner
  • Baner
  • Baner

Razno

  • Baner
  • Baner
  • Baner