Poslednjeg takmičarskog dana na 13. Svetskom juniorskom prvenstvu u Monktonu, srpska takmičarka, Amela Terzić, osvojila je osmo mesto u finalu na 1500 metara, čime je nastavila nisku dobrih rezultata naših takmičara na planetarnoj smotri. Liniju cilja prošla je posle 4:19,03 , u trci u kojoj su od samog početka, tamnopute atletičarke, pre svih Kenijka, Nensi Čepkvemoi, nametnuli jak tempo. Prolaz vodeće na 400 iznosio je 1:01,02 , duplo duža deonica prevaljena je za 2:10,14 , dok je najbolja posle 1200 metara imala kasnija pobednica Etiopljanka, Tizita Bogale, 3:18,34. Nova šampionka sveta je pobedila u vremenu 4:08,06 , iza nje je stigla Irkinja, Kiara Megin 4:09,51, a treće mesto pripaljo je Kenijki, Čepkvemoi sa 4:11,04.

- Očekivala sam da će Kenijke i Etiopljanke žestoko krenuti, tako je i bilo s početka, ali kasnije je taj tempo jenjavao. Pokušala sam da pratim taj tempo, nisam uspela, noge me nisu slušale. Nekako sam se bolje osećala u polufinalu, bez obzira što sam tu trku trčala u prepodnevnim časovima i po suncu. Rezultatom nisam zadovoljna, jesam plasmanom, kao i celokupnim nastupom na Svetskom prvenstvu, ocena je Terzićeve.

Atletičarka Novog Pazara će se u Srbiju vratiti i kao nova rekorderka u ovoj disciplini u kategoriji mlađih juniorki, jer je sa 4:13,46 , koliko je istrčala u polufinalu, srušila 24 godine star rekord Snežane Pajkić.

Sveukupno gledano, Srbiju je na nadmetanjima najboljih juniora planete, predstavljalo osmoro takmičara, koji su osvojili jednu medalju, uz to izborili ukupno četiri plasmana u finala i oborila dva državna rekorda. Sa srebrnim odličjem, koje je osvojio Božidar Antunović, naša zemlja će biti rangirana između 20. i 25. Mesta, u konkurenciji 176 zemalja, koliko ih je učestvovalo tokom sedmodnevnih nadmetanja u Monktonu.

Tokom sastanka IAAF u Los Angelesu u okviri Olimpijskih Igara, Savet IAAF je imenovao specijalnu Komisiju u cilju razmatranja mogućnosti održavanja Prvenstva Evrope u atletici. Na sastanku u Berlinu 1933. godine Savet je oformio Evropski komitet koji je oraganizovao u Budimpešti januara 1934. prvi miting Evrope, a iste godine i Prvo Prventsvo Evrope u atletici.

Prvo Prvenstvo Evrope je održano 07. - 09.09.1934.godine u Torinu, a jubilarno 20-to se održava u Barceloni od 26. jula do 01. avgusta ove 2010. godine.

Prvenstva se održavaju u principu  svake četvrte godine, osim u periodu 1966. - 1971. godine kada je za osam godina održano četiri Prvenstva. Drugo  Prvensto je održano posebno za muškarce 03.-05. septembar 1938. u Parizu a za žene 17.-18.septembar 1938.godine u Beču.
Jedino, zbog II Svetskog rata, nije održano prvenstvo 1942.godine već je Treće Prvenstvo održano 1946.godine u Oslu.

Naši atletičari su takmičili na svim Prvenstvima u okviru Jugoslavije/YUG/, a prvi put kao članovi reprezentacije Srbije 2006.godine.
Zbog sankcija bez nacionalne zastave i himne nastupili su kao IEP /Individual Europeanchampionships participants/  1994.godine.

U Jugoslaviji su održana dva prvenstva 7. Prvenstvo 12. - 16.09.1962.godine u Beogradu i 15. Prvenstvo 27.08. - 01.09.1990.godine u Splitu.

U Beogradu je učestvovalo 29 država sa 670 takmičara, i to je bilo Prvo Prvenstvo u jednoj od istočnih zemalja. Ekipa naše zemlje je bila brojna 31 muškarac i  8 žena.
Najveći uspeh: skok uvis žene Olga Gere /1942.g –VN/ Srebrna medalja i novi nacionalni rekord – 176cm.
Najbolje plasirani atletičar je bio u troskoku Radoslav Jocić  /PBG/ sa 15,68 petomesto i nov nacionalni rekord.
Na Prvenstvu su  postignuta 3 svetska i 2 evropska rekorda
Svetski rekordi
1 Salvatore Morale    /38/    ITA 400m prepone 49,2
2.Maria Itkina        /32/     URS 400m 53,4 -  treća uzastopna pobeda na Prv.Evrope
3.Tamara Press    /37/     URS kugla 18,55 – pobedila je i u disku sa 56,91
Evropski rekordi
1.Gerda Kran        /33/     HOL 800m 2:02,8
2.Poljska 4x100m/ž/ 44,5    Ciepla,Piatkowska,Sobotta,Szykora

U Splitu je održano 15. Prvenstvo Erope 27.08-01.09.1990.Učestvovalo je 33 države sa 952 učesnika.Jugoslavija je nastupila  sa 31 atletičarem i 15 atletičrki. Prvenstvo koje je ušlo u istoriju naše atltike jer je u Splitu jedino osvojeno dva zlata.
Snežana Pajkić/70/ MOĆ u trci na 1500m sa 4:08,12 osvojila je prvo mesto.
Dragutin Topić/71/ CZB u skoku uvis sa 2,34 osvojio je prvo mesto i zlatnu medalju.
Treću medalju – srebrnu u skoku uvis za žene sa 1,96 osvojila je Biljana Petrović /61/ članica ASK i četvrtu bronzanu Borut Bilač /65/ Postojna sa 8,09u skoku udalj.
Postignut je jedan svetski rekord – muška štafeta 4 x 100m Francuske u sastavu Moriniere,Sangouma,Troubal,Narie Rose trčala je 37,79 i oborila 6 godina star rekord američkih atletičara.
Evropski rekord je postavila V.Britanija u štafeti 4x400m sa  2:58,22 u sastavu Sanders, Akabusi, Regis, Black.
Ovo je poslednje Prvenstvo Erope na kome je nastupila reprezentacija Jugoslavije. Još jedna činjenica – ekipe  GDR i FRG su nastaupile zajedno pod imenom Germany/GER/.

Na Prvom Prvenstu Evrope 07. - 09.09.1934.godine  u Torinu učestvovao je  u trci na 100m  Julije Bauer član Pančevačkog atletskog kluba /PSK/. U polufinalu 2.grupe bio je 4. ali nije mereno vreme. U Kvalifikacijama 1.grupe bio je drugi sa 11,2.
Ovo je bilo prvo učešće srpskih atletičara na Prvenstvu Evrope. Takmičilo je 226 atletičara iz 23 zemlje.

Na Drugom Prvenstvu  02. - 05.09.1938.godine u Parizu učestvovala su samo dva atletičara Primorja iz Ljubljane Feri Pleteršek i Emil  Goršek koji su ispali u kvalifikacijama.

Treće Pvenstvo Evrope  22. - 25.08.1946.godine održano je u Oslu, učestvovalo je 7 takmičara. Najbolje plasirani Petar Vuković /PBG/  12. mesto u skoku uvis sa 1,85

Četvrto Prvenstvo  23. - 27.08.1950.godine u Briselu sa naših 29 muškaraca i 11 žena. Prvu medalju u trci 3000m sa preprekama Petar Šegedin/PBG/ sa 9:07,4 osvojio je drugo mesto i Srebrnu medalju.
Najboljeplasirana atletičarka Julija Matej /CZB/ 5. u bacanju diska sa 40,58.

Peto prvenstvo Evrope održao je 25. - 29.08.1954.godine u Bernu. Naša ekipa je brojala 19 muškaraca i 5 žena. Najbolje plasirani atletičar Franjo Mihalić /PBG/ bio je 5. na 10.000m sa 29:59,6 a kod žena 6. mesta su osvojile Marija Radosavljević /CZB/ u kugli sa 13,71 i Julija Matej /VNS/ u disku sa 43,95 i Cmiljka Kalušević /CZB/ u koplju sa 46,78.
Apsolutno najbolji plasman Milka Babović /MLZA/ na 80m prepone 5. mesto sa  11,5

Šesto Prvenstvo Evrope 19. - 24.08.1958.godine održano je u Štokholmu.Od naših takmičara učrstvovalo je 15 muškaraca i 7 žena.
Najbolji rezultat  van atletičara srpskih klubova ostvario je Stanko Lorger/KLC/ koji je u trci na 110 m prepone sa 14,1 osvojio srebrnu medalju. Prvi u ovoj trci Martin Lauer /GER/ sa 13,7 postavio nov evropski rekord. Najbolji atletičar iz Srbije bio je Leo Lukman/CZB/ sedmi u skoku motkom  sa 4,30 a kod žena Olga Gere/VNS/ 8. u skoku uvis sa 1,61

Sedmo Prvenstvo Evrope je održano u Beogradu12. - 16.09.1962.godine ali o tome smo već govorili.

Osmo Prvenstvo Evrope  30.08. - 04.09.1966.godine je održano u Budimpešti i donelo nam je veliku radost. Vera Nikolić /MOĆ/ je na 800m sa 2:02,8 osvojila zlatnu medalju i prvo mesto. Bila je prva u kvalifikacijma sa 2:08,5 u polufinalu prva sa 2:04,2 i prva u finalu 2:02,8. Zlatnu medalju je osvojila 4. septembra 1966.godine a rodjena je 23. septembra 1948.godine i nije imala punih 18 godina.
Najbolje plasirani atletičar je Milija Jocović/CZB/ 13. u bacanju kugle sa 17,61.Najbolji apsolutno Tomislav Đuker /SO/ 10. u kugli sa 17,74.
Deveto Prvenstvo Evrope 16. - 21.09.1969.godine, Atina učestvovalo 13 muškaraca i 5  žena. Bronzana medalja na 800m opet je pripalo Veri Nikolić sa 2:02,6 ali ona je član AK Dinama iz Zagreba.
Najbolji rezultat kod atletičara Dane Korica/CZB/ 5. mesto na 5.000m sa 13:51,4 apsolutno najbolji Drago Žuntar /KLC/ 4. na 10.000m sa 28:46,0
Kod atletičrki  najbolje plasirana Snežana Hrepevnik /21maj/ u skoku vis 6. sa 1,77

Deseto Prvenstvo Erope 10. - 15.08.1971.godine je održano u Helsinkiju, učestvovalo je 17 muškaraca i 7 žena. Još jedna zlatna medalja Vere Nikolić, članice Dinama iz Zgareba na 800m sa 2:00,0. Naša najbolje plasirana atletičarka Snežana Hrepevnik/21m/ u skok uvis 8. mesto 1,78. Kod atletičara dva četvrta mesta Daneta Korice/CZB/ na 5.000m  sa 13:35,0 i na 10.000m  sa 27:58,4.

Jedanaesto Prvenstvo Evrope 01. - 08.09.1984.godine održano je u Rimu. Učestvovalo je 8 muškraca i 3 žene. Za Jugoslaviju do tada najuspešnije takmičenje. Nenad Stekić/CZB/ je u skoku  udalj sa 8,05 osvojio srebrnu medalju.
Lučano Sušanj /Kvarner ,Rijeka/ na 800m je osvojio zlatnu medalju sa 1:44,07 uz nacipnalni rekord a Nataša Urbančić /Kladivar,Celje/ je u bacanju koplja sa 61,66 osvojila bronzanu medalju.

Dvanaesto Prvestvo Evrope 29.08. - 03.09.1978.godine je održano u Pragu. Učestvovalo je 9 muškaraca  i 2 žene. Jedan od najvećih uspeha srpskih atletičara. Miloš Srejović /RKG/ je u troskoku osvojio zlatnu medalju sa nacionalnim rekordom 16,91 a Nenad Stekić u skoku udalj srebrnu medalju sa 8,12.
Najbolji plasman kod atletičarki Snežana Hrepevnik/21m/ sedmo mesto u skoku uvis sa 1,85.

Trinaesto Prvenstvo Evrope 08. - 12.09.1982.godine održano je u Atini. Učestvovalo je  1 muškaraca i 3 žene.Najbolje plasirani atletičar Vladimir Milić /CZB/ u bacanju kugle 4. mesto sa 20,52 a kod atletičarki  Breda Pergar/CZB/ 15.mesto na 3.000m sa 9:17,79

Četrnaesto Prvenstvo Evrope je održano 26. - 31.08.1986.godine u Štutgartu. Učestvovalo je 7 muškaraca i 4 žene. Najbolji plasman 7. mesto osvojili  su kod atletičara Vladimir Milić /CZB/kugla 19,89, Sejad Krdžalić /PBG/ koplje 79,50 i muška štafeta 4x400m u sastavu Slobodan Branković /PBG/, Slobodan Popović /MLZe/, Predrag Meljnak /Istra,Pula/ i Željko Knapić /Mladost,Zagreba/, a kod atletičarki Snežana Golubić/CZB/ u bacanju diska 13. mesto sa 48,80.

Petnaesto Prvenstvo Evrope je održano 27.08-01.09.1990.godine u Splitu bilo je do sada najuspešnije za naše atletičare sa dve zlatne medalje, ali o tome je već bilo reči ranije.

Šesnaesto  Prvenstvo Evrope 07. - 14.08.1994.godine je održano u Helsinkiju. Prvo učešće atletičara Srbije ali zbog sankcija po imenom IEP/Pojednični učesnici Evropskog Prvenstva/, bez  zastave,himne i nacionalnog dresa. Bilo je 7 muškaraca i 1 žena. Najvolji plasman 5. mesto Dragutina Topića /CZB/  u skoku uvis sa 2,31, a kod žena Danijela Čurović/CZB/ 9. mesto u kvalifikacijama diska sa 57.06.

Sedamnaesto Prvenstvo Evrope 18. - 23.08.1998. godine  je održano u Budimpešti. Naši atletičari su nastupili pod imenom Jugoslavija. Učestvovalo je 7 muškaraca i 3 žene. Najbolji plasman Dragan Perić /CZB/ 4. mesto u bacanju kugle sa 20,65a kod žena dva četvrta mesta Olivere Jevtić /MLU/ na 5.000m sa nacionalnim rekordom  15:16,61 a na 10.000m opet sa nacionalnim rekordom 31:34,26.

Osamnaesto Prvenstvo Evrope 06. - 11.08.2002.godine je održano u Minhenu. Nastupili smo pod imenom Jugoslavije,  a nastupali su atletičari Srbije i Crne Gore. Učestvovalo je 5 atletičara i 5 atletičarki. Najbolji plasman Aleksandar Raković/ŽEN/ 7. mesto na 50 km hodanje sa  3:51:47 a kod atletičarki Olivera Jevtić/MLU/ 6. mesto na 10.000m sa 32:00,66.

Devetnaesto Prvenstvo Evrope je održano 07. - 13.08.2006.godine u Geteborgu. Ovo je prvo učešće Srbije i veoma uspešno, učestvovalo je 5 muškaraca i 4 žene.
Olivera Jevtić/MLU/ osvojila je srebrnu medalju sa 2:30:27 - prvu za Srbiju kao Državu u jednoj od najtežih atletskih disciplina, maratonu.
Najbolji atletičar je bio Predrag Filipović/CTV/ 12. mesto u hodanju na 20 km sa 1:25:16.
Na osnovu osvojene medalje Srbija je na 23 mestu od 29 zemalja sa medaljama.

Pregeld osojenih medalja atletičara srpskih klubova
Muškarci
1.Miloš Srejović         Radnićki,Kragujevac        troskok         1978     zlatna
2.Dragutin Topić             C.Zvezda,Beogra               vis              1990     zlatna
3.Petar Šegedin           Partizan,Beograd               3000m st.    1950     srebrna
4.Nenad  Stekić            C.Zvezda,Beograd               dalj               1974     srebrna
5.Nenad  Stekić           C.Zvezda,Beograd               dalj               1978     srebrna
Žene
1.Vera Nikolić              Morava,Ćuuprija              800m             1966    zlazna
2.Snežana Pajkić            Morava,Ćuprija                   1500m            1990    zlatna
3.Olga Gere                     Vojvodina,Novi Sad         vis                  1962    srebna
4.Olivera Jevtić              Mladost,Užice                   maraton         2006     srebrna

Naši atletičari su nastupili na Prvenstvima Evrope u svim disciplinama.
Najviše učešća je bilo u kugli -19, na  400m 18, a u skoku udalj 16, dok  najmanje na 50 km hodanje 4 puta i to samo jedan atletičar Aleksandar Raković ŽEN /1994.,1998.,2002. i 2006./.
Najviše nastupa  ima Nenad  Stekić /1969.,1971.,194.,1978.,1982.,1990./ 6 nastupa  u 21 godini nastupanja. Skok motkom je disciplina u kojoj je poslednji put takmičio 1962.godine Mirko Kuzmanović/CZB/.

U kategorii žena nikada nismo imali predstavnike  u hodanju,  3.000 m sa prekama i 4x 400m. Najviše predstavnica smo imali u skoku uvis 10 a po jednu predstavnicu u troskoku i sedmoboju.
Najvše puta je učestvovala na Prvenstvima Evrope Olivera Jevtić /MLU/ 5 puta na 5000m, 10.000m i maratonu. Najmanje učesnica u sedmoboju samo Marina Damčevska/PBG/ 1990.godine.
Najstarije učešće  4 x 100m  1962.godine i osvojeno 4. mesto imale su Olga Šikovec /Mladost,Zagreb/, Nada Simić /C.Zvezda,Beograd/, Zdenka Kolenc /Slavonija,Osijek/  i Draga Stamejčić /Olimpija,Ljubljana/.

Na Prvenstvima Evrope postignu to je ukupno 34 svetskih rekorda /8 muških i 26 ženskih/ i 18 evropskih rekorda /10 muških i 8 ženskih/.

Ovo su samo neki od pokazatelja za pravu sliku vrednosti Prvenstva Evrope u atletici istakla je Olga Acić.

Tokom vikenda 24/25.jula u Kragujevcu je održano Prevnstvo Srbije za ml.juniore-ke. Rezultate možete preuzeti ovde

Srpski predstavnik u finalnoj trci na 400 meatara sa preponama, Emir Bekrić, osvojio je sedmo mesto na 13. Svetskom prvenstvu u Monktonu. Pomenutu deonicu, Bekrić je istrčao za 51,06, u izuzetno jakoj konkurenciji, o čemu svedoči podatak da su dvojica prvoplasiranih imali ostvarenja ispod 50 sekundi. Naš atletičar se dobro držao gotovo do sto metara pre cilja, a onda su rivali iskoristili svoje prednosti da naprave bolji plasman. Očekivano, pobedio je Jehue Gordon sa Trinidada sa 49,30 (najbolji rezultat u karijeri 48,26), neprikosnoveni u prethodne dve runde, Japanac, Abe Takatoši drugi je prošao ciljem u vremenu novog ličnog rekorda, 49,46 , dok je treće mesto pripalo Lesliju Mareju sa Devičanskih ostrva, posle 50,22 sekunde.

- Ovo je veliki uspeh za Bekrića, koji je na Svetskom prvenstvu trčao tri trke, a dva puta je pri tome bio bolji od najboljeg ostvarenja, sa kojim je prethodno došao u Kanadu. Rezultatski gledano, on je sasvim dobro istrčao i finalnu trku, dok je sa tehničke strane bilo nekih sitnih grešaka, koje su ga najverovatnije koštale još boljeg plasmana, ocena je Mirjane Stojanović, koja, kao trener, radi sa Bekrićem.

Nastup u Monktonu, takmičar Novog Beograda, pamtiće i po tome što se prvi put i karijeri „spustio“ ispod 51 sekunde, čime je postavio i nov državni rekord za juniore (50,91).

- Nemam razloga da budem ne zadovoljan, naravno da u svakoj prilici stoji da je moglo i bolje. Imajući u vidu sve ono što mi se događalo u bliskoj prošlosti, mislim da sam napravio dobar rezultat. Što se tiče same trke, nekako kao da sam bio iznenađen krivinama u prvoj stazi, dosta su mi bile teške, oštre i nisam se tu najbolje snašao. Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim dr Milanu Mileusniću i fizioterapeutu, Branku Peniću, na uloženom naporu da saniraju neugodnu povredu, koju sam imao, rekao je sedmi junior sveta na 400 metara sa preponama.

Takmičenja najboljih juniora sveta završavaju se sutra, kada će od 14.15 (19.15 po vremenu u Srbiji), u finali na 1500 metara nastupiti naša Amela Terzić. I nju očekuje dosta jaka konkurencija, u kojoj su prema rečima njenog trenera Rifata Zilkića, najbliže uspehu Etiopljanke, Bekele i Bogale, potom u krugu favorita su i dve kenijske atletičarke, Rumunka Doaga je prijatno iznenadila u polufinalu.

- Svakako da će Kenijke „raspaliti“ od samog starta i upravo od tog tempa zavisiće dalji tok. Ameli bi najviše odgovaralo nešto između, ne suviše brza ili preterano taktiziranje na stazi. Postavljenim rekordom učinili smo dosta, uveren sam da će Amela i u finalu dati sve od sebe da još jednom nadmaši dosadašnja ostvrenja. Lično, mislim da bi plasman među šest prvoplasiranih takmičarki bio ravan osvajanju medalje, konstatacija je Zilkića.

Srpski junior u bacanju kugle, Božidar Antunović, posle osvojene srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Monktonu, proslavio je i svoj 19.rođendan. Kako je subota bila slobodan dan za naše predstavnike kada su u pitanju takmičarski nastupi, bila je to prilika da se uprilični slavlje u srpskom timu. Za ovu priliku nije izostala ni rođendanska torta, koja pored toga što je bila ukrašena sa svećicama i ostalim dekoracijama, na sebe je imala ispisan i rezultat kojim je Antunović došao do srebrnog odličja, sigurno najvrednijeg uspeha u dosadašnjem delu karijere. Uz skromne poklone, ostale kolege iz reprezentativnog tima na ovom takmičenju poželeli su mu da na sledećem okupljanju ovakvog tipa, napravi još jedan iskorak i uz najbolji rezultat u karijeri popne se i stepenik više na pobedničkom postolju.

                    
Poslednjeg takmičarskog dana na 13. Svetskom prvenstvu za juniore, na programu je finalna trka Amele Terzić na 1500 metara, koja će se, sasvim sigurno, održati u kišnim uslovima. Potom će uslediti ceremonija zatvaranja, kao i završni banket, dok će se tokom izuzetno ranih jutarnjih časova, srpska ekspedicija uputiti na put ka Beogradu, koji će trajati oko 28 časova. Sletanje na Aerodrom „Nikola Tesla“, planirano je u utorak, u 12.30 minuta, avionom iz Minhena.