DISK
Startna pozicija bacača diska je u prostoru za bacanje, pri čemu je bacač okrenut leđima u odnosu na pravac bacanja. Bacač zatim izvodi jednu ipo rotaciju u mestu, povećavajući time brzinu, pre nego što baci disk. Izbačaj diska se može izvesti ili promenom noge, što znači da bacač izvodi još jedan dodatni okret oko svoje ose na jednoj nozi pošto je bacio disk, ili bez promene noge, što znači da bacač izvodi bacanje stojeći u mestu na obe noge.
Brzina diska u trenutku izbačaja može da bude oko 26m/sek za muškarce, a nešto sporija za žene. Težina diska je 2kg, sa prečnikom diska od 220 mm za muškarce, odnosno oko 1kg, sa prečnikom od 181 mm za žene.
Prostor za bacanje je od betona i ima prečnik od 250 cm. Prostori za bacanje kladiva i kugle imaju nešto manji prečnik koji iznosi 214 cm.

KOPLJE
Zaletište je gotovo isto i za muškarce i za žene i iznosi 25 do 30 m. Na kraju zaletišta muškarci dostižu brzinu od 7.5 m/sek, dok žene dostižu brzinu od 6.5 m/sek.
Što se tiče tehnike, najvažniji pokret za desnorukog bacača je naglo zaustavljanje na levoj nozi i izbačaj rukom sa zadrškom tako da snaga čitavog telo učestvuje u izbačaju koplja. Konačno, leva strana tela obezbeđuje značajnu blokadu koja je važna da bi se obezbedila najveća moguća energija za izbačaj.
U trenutku izbačaja, 75-80% brzine se generira u prvih 0.15 sekundi. Brzina koplja raste od oko 30 km/sat do skoro 110 km/sat. Za žene, brzina raste od 28 km/sat do oko 95 km/sat.
Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je oko 600 grama.

KUGLA
U bacanju kugle, najčešće se koriste tehnike: klizna (O Brajen) i rotaciona.Dok muškarci koriste podjednako kliznu i rotacionu tehniku, žene uglavnom sve koriste kliznu tehniku.
Kada bacač izbaci kuglu, njena brzina je oko 14m/sek i za muškarce i za žene. Težina kugle koju koriste muškarci je 7.26 kg, dok je ona koju koriste žene 4 kg. Unutrašnji prečnik prostora za bacanje kugle je 213-214 cm.

KLADIVO
Većina muškaraca i žena naprave četiri okreta u prostoru za bacanje pre nego što bace kladivo. Težina kladiva je 7.26 kg za muškarce, a 4 kg za žene. Zajedno sa žicom, ukupna dužina kladiva može da bude 117.5-121.5 cm za muškarce, dok je za žene 116.0-119.5 cm.
Bacač generira energiju u svakom okretu, da bi u zadnjem okretu težina kladiva bila jednaka težini od 300 kg. To je težina koju bacač treba da održi držeći žicu uglavnom na vrhovima prstiju.
Prečnik prostora za bacanje iznosi 214 cm.

MARATON
Ravnomerna brzina je ključ uspeha u maratonu. U prvih 30 km od ukupnih 42.195km, većina atletičara se odlučuje da sledi grupu da bi se kasnije probili u prve redove.
Vrhunski maratonci nikada ne trče više od 2-3 maratona godišnje, pošto je trčanje na asfaltu veoma naporno za ljudski organizam.
Trening za ovu disciplinu obuhvata trčanje od oko 200 km nedeljno, ali i brzinsko trčanje i treniranje u intervalima.
Temperatura, vlažnost vazduha, brzina vetra …svi ti parametri utiču na maraton koji predstavlja krajnji test izdržljivosti za sportiste.

3000 m STIPL (PREPREKE)
Ovo je jedna od najatežih disciplna za atletičare jer prepreke stalno ometaju tempo trčanja.
Trka na 3000 m stipl (sa preprekama) ima 35 prepreka, pet po krugu, sa sedam vodenih prepreka (po jedna za svaki krug). Prepreke su 91.4cm visoke za muškarce, a 76.2cm za žene.
Svaka od vodenih prepreka ja 3.66m dugačka, a toliko je i široka. Najdublji deo od 70cm je najbliži prepreci, da bi se njeno dno polako podizalo do nivo trkačke staze na kraju prepreke. Svaka od prepreka je teška između 80 i 100 kg. Mnogi atletičari staju nogama na vodenu prepreku ne bi li time obezbedili dodatni oslonac za preskok preko vode.

100m 110m i 400m  S PREPONAMA
Muškarci trče na 110m s preponama, dok žene trče na 100m s preponama. Visina prepona je 106.7cm za muškarce, a 83.8cm za žene (400m: 91.4cm za muškarce i 76.2cm za žene). Na stazi se nalazi 10 prepona za sve tri trke.
Tehnika: Trkač mora da skače što je bliže moguće preponi, jer se u vazduhu gubi brzina. Za trkače sa preponama najvažnije je da što brže nađu najoptimalniju trkačku frekvenciju i da imaju stabilan centar teže.
U trci na 100m/110m, trkači naprave tri koraka između prepona, dok kod trke na 400m, većina njih načini 13-15 koraka između prepona.

SKOK U DALJ
Zgrčena i koračna tehnika su dva najuobičajenija stila skoka u dalj. Većina muškaraca koristi 45-50m zaletišta i pri naskoku na odskočnu dasku njihova brzina dostiže 40km/sat – što odgovara brzinama vrhunskih sprintera na 100m.
Žene imaju nešto kraću zaletnu stazu.
Pritisak na mišiće u trenutku odskoka je približno jednak desetostrukoj težini atletičara.

TROSKOK
Postoje dve vrste troskokaša: brzinski skakači i snažni skakači. Brzinski skakači imaju ravnije i glatkije korake, dok snažni skakači imaju više korake i korake različite dužine.
Većina muškaraca koriste zaletište dužine 40-45m. Zaletište za žene je nešto kraće. Muškarci skaču sa 20cm široke odkočne daske, udaljene 13m od peščane jame. Za žene, to odstojanje je 11 metara. Prvi skok i korak se rade na istoj nozi. Dobar 17metarski skok se sastoji od 6m+5m+6m.

SKOK U VIS
Ova disciplina je doživela revolucionarni preokret kada je Dik Fosberi izmislio čuvenu „flop“ tehniku skoka u vis – skakač je prilikom preleta preko letvice leđima okrenut ka njoj.
Najvažnije je da se dosegne optimalna tačka za odskok da bi se postigao najviši stepen propulzije u vis i najveća moguća brzina.
Pritisak na mišiće nogu prilikom odskoka je otprilike jednak desetostrukoj težini atletičara.
100m 200M
Trka počinje komandom stratera: “na svoja mesta! Pozor!” Zatim sledi pucanj iz pištolja. Trkači ubrzavaju tokom prvih 40 ili 60m na stazi i tada obično dostižu svoju najveću brzinu.
U trci na 200m, trkači koriste samo 92-93% svoje maksimalne brzine. Dostižu svoju maksimalnu brzinu na markerima za 100 ili 150m.
Registrovano vreme je kad trkačev torzo dodirne liniju finiša. To je razlog zbog koga se trkači na kraju staze isprse kad prolaze kroz cilj.

SKOK MOTKOM
Brzina, snaga i hrabrost su odlike skakača s motkom. Motka je napravljena od fiberglasa ili od kombinacije fiberglasa i karbonskih vlakana.
Težina motke je 4-5 kg, dok njena dužina varira od 5 do 5.20m za muškarce, a 4.30 do 4.50m za žene.
Ne postoji maksimalna dozvoljena dužina za motku. Zaletište za muškarce je 38-45 metara, dok je zaletište za žene nešto kraće.

400m
U ovoj trci, posle faze ubrzanja, najvažnije je da sprinter trči relaksiranim tempom do markera za 250-300m, kada u mišičima počinje da se oslobađa mlečna kiselina.
Od tog trenutka na dalje, najbitnije ja da trkač ne izgubi na brzini. Najbolje staze su 3., 4., 5. i 6. Krivine za atletičare na unutrašnjim stazama su oštre, dok trkači na spoljnim stazama nisu u stanju da vide svoje takmace.
Trka na 400m je sprinterska trka i trka izdržljivosti tako da se trkači podvrgavaju iscrpljujućim treninzima tokom koji treba da se bore sa mlečnom kiselinom u mišićima i steknu izdržljivost koja im je potrebna u zadnjih 100m trke.

800m  1500m
U trci na 800m, staze se koriste samo dok se ne izađe iz prve krivine. Zatim se trkači razdvajaju da bi izbegli gužvu.
Atletičar koji se nađe u spoljnoj stazi je u prednosti jer može da bira koju poziciju želi da zauzme na trkalištu. Trka na 800m je trka  u kojoj taktika igra veliku ulogu, u kojoj brzina i sposobnost savladavanja bola izazvanog mlečnom kiselinom predstavljaju najveću vrednost za trkača.
U trci na 1500m, žilavost i razvijen osećaj za strategiju predstavljaju ključnu prednost za trkača, pored brzine i izdržljivosti. Treći krug predstavlja najkritičniji krug i svaka greška u tom krugu teško može naknadno da se ispravi.

3000m 5000m 10 000m
Na samoj granici između srednjeprugaških i dugoprugaških trka, trka na 3000m (7.5 krugova) je trka za koju je potrebna pristojna brzina, ali nedostatak brzine može da se nadoknadi superiornim aerobnom treningom i trkačkom taktikom.
Trka na 5000m se sastoji od 12.5 krugova. Mada ova disciplina ima sve odlike srednjeprugaških trka, brzina je važna komponenta kao i u bilo kojoj drugoj trci.
Trening za trku na 5000m je sličan treningu na 1500m, tako da se mnogi trkači koji se takmiče na 5000m gotovo redovno takmiče i na 1500m, mada atletičari preferiraju da kombinuju trku na 5000m sa trkom na 10 000m.
Trka na 10 000m je taktička trka koja podrazumeva da se sledi grupa tokom početnih 8000 ili 9000m. Najčešće trkači ostaju u grupi do poslednjeg kruga pre nego što se izdvoje u krenu u finiš.  

BRZO HODANJE 20KM I 50KM
Brzo hodanje je nizanje koraka tako da je takmičar u kontaktu sa površinom staze svakog trenutka, bez gubitka kontakta sa stazom koji je vidljiv ljudskim okom. Prednja noga mora da bude ispružena, nikako savijana u kolenu od prvog kontakta sa stazom do ponovnom vraćanja trkača u vertikalni, uspravni položaj.
Ako sudija primeti odstupanje od pravila brzog hodanja, on šalje crveni karton glavnom sudiji. Kada tri crvena kartona stignu do glavnog sudije od strane troje trazličitih sudija na račun istog takmičara onda je taj takmičar diskvalifikovan.

SEDMOBOJ – ŽENE
Sedmoboj se sastoji od tri trkačke discipline, dve skakačke discipline i dve bacačke discipline, a sve to se odvija tokom dva dana.
1.    dan: 100m s preponama, skok u vis, kugla i 200m.
2.    dan: skok u dalj, koplje i 800m
Takmičarke u sedmoboju dobijaju bodove za svako od takmičenja na osnovu plasmana na tabeli, tako da rezultati a ne plasman predstavljaju najvažniju stvar. Na primer: rezultat od 1000 poena je jednak sledećem: 13.85 u trci na 100m s preponama, 1.82m u skoku u vis, 17.87m u bacanju kugle, 23.20 u trci na 200m, 6.48m u skoku u dalj, 57.18 u bacanju koplja i 2.06.63 u trci na 800m.
Glavne odlike takmičara u sedmoboju su: brzina, snaga i naročito dinamizam. Neophodno je postignuti visok stepen koncentracije tokom dva dana takmičenja.

DESETOBOJ – MUŠKARCI
Dekatlon se sastoji od četiri trkačke discipline, tri skakačke discipline i tri bacačke discipline, a sva takmičenja se odvijaju tokom dva dana.
1.dan: 100m, skok u dalj, kugla, skok u vis i 400m
2.dan: 110m sa preponama, disk, skok s motkom, koplje i 1500m.
Takmičari u desetoboju dobijaju bodove za svako od takmičenja na osnovu plasmana na tabeli, tako da rezultati a ne plasman predstavljaju najvažniju stvar. Na primer: rezultat od 1000 poena je jednak sledećem: 10.39 u trci na 100m, 7,76 u skoku u dalj, 18.40m u bacanju kugle, 2.21m u skoku u vis, 46.17 u trci na 400m, 13.80 u trci na 110 metara sa preponama, 56.18m u bacanju diska, 5.29m u skoku s motkom, 77.20m u bacanju koplja i 3.53.79 u trci na 1500m.
Glavne odlike takmičara u desetoboju su brzina, snaga i posebno dinamizam. Visok nivo koncentracije je neophodan tokom oba dana takmičenja.

ŠTAFETA 4x100m I 4x400M
U svakom timu se nalazi po četiri takmičara i tri zamene. Primalac štafete ima 10 metara za ubrzanje pre ulaska u zonu zamene koja je duga 20 metara. Štafeta mora da promeni nosioca unutar zone za zamenu. U protivnom, tim se diskvalifikuje.
Postoje dve uobičajene tehnike za promenu štafete: predaja s donje strane (odozdo) i s gornje (odozgo). Čim primalac štafete počne da trči, on/ona nisu više u stanju da vide nosioca štafete tako da tehnika zamene mora da bude utvrđena unapred.
U trci 4x400m prve tri krivine se trče u svojim stazama, što znači da drugi trkači trče treću krivinu u odvojenim stazama, posle ovoga, takmičari ulaze u prvu stazu u kojoj nastavljaju da trče. Tokom pripreme za drugu i treću izmenu, primaoci štafete moraju da se nađu u stazama u kojima su se nalazile njihove kolege iz tima 200m pre izmene. Faza izmene je veoma nezgodna jer se dešava da više timova istovremeno vrši izmenu na istom mestu.